Bruno Betelhajm nudi nam sjajna tumačenja bajki, u svojoj knjizi iz 1976. „Upotreba čarolije: značenje i značaj bajki“ sastoji se iz dva glavna dela. Prvi deo, „Džep magije“ opisuje Betelhajmove misli o vrednostima bajki za decu. U drugom delu, „U bajkovitoj zemlji“, predstavljena su psihoanalitička čitanja nekoliko popularnih bajki. Pepeljuga, najpoznatija i verovatno najomiljenija bajka, tumačena je kao priča o suparništvu braće i sestara. Život u pepelu simboliše njen inferioran odnos u poređenju sa braćom i sestrama, ali je istovremeno i simbol ponovnog rađanja i sa njom se lako identifikuju, kako dečaci tako i devojčice, jer deca oba pola podjednako pate od suparništva sa braćom i sestrama i osećaju istu želju da budu izbavljena iz svog niskog položaja i da nadmaše one koji im izgledaju nadmoćniji.
Ivica i Marica, Crvenkapa i Džek i čarobni pasulj odražavaju detetovu borbu za samostalnost i nezavisnost. Crvenkapa, za razliku od Ivice i Marice, koji su morali da budu gurnuti u svet, spremno napušta svoj dom. Ona se ne boji spoljašnjeg sveta, vec sagledava njegovu lepotu, i u tome je opasnost. Iako puna vrlina, ona zapada u iskušenje, i njena sudbina govori nam da poverenje u svačije dobre namere čoveka, zapravo, izlaže opasnostima. Kad u nama ne bi postojalo nešto što voli velikog zlog vuka, on ne bi imao moći nad nama (Bruno Betelhajm). Mala prodavačica šibica je moralistička priča o okrutnosti sveta: ona pobuđuje saušešce među ugnjetenima. Medutim, detetu koje se oseća ugnjeteno nije potrebno saušešce prema drugima u istom položaju, vec pre ubeđenje da može izbeći tu sudbinu.
Tumačenje bajki - Bruno Betelhajm 